Raj i Pakao

Staff Broj poruka : 7 Datum upisa : 25.08.2008

Evo jedne priče pomoću koje se najlakše shvata kakva je razlika između principa podele, mrznje, konkurencije i borbe, sa jedne strane i jedinstva, ljubavi, uzajamnog pomaganja i saradnje, sa druge; kakva je razlika između niske i visoke svesti; razlika između neograničene i ograničene slobode; i razlika između neravnopravnih i ravnopravnih odnosa. Odnosno, najlakše se shvata da u uslovima političke, verske, nacionalne i klasne podeljenosti vlada mržnja, konkurencija, borba, strah, stradanje i patnja, jednom rečju, zlo, a da u uslovima gde takve podeljenosti nema, tj. u uslovima gde postoji samo ravnopravna podela rada i rezultata rada vlada harmonija, zadovoljstvo i dobro.

mre čovek i dođe na nebo kod sv. Petra da ga ovaj rasporedi tamo gde treba. Sv. Petar ga upita da li želi u pakao ili raj? Pre nego odluči, čovek zamoli sv. Petra da mu prvo pokaže kako izgledaju pakao i raj. Sv. Petar otvori oboja vrata i čovek vide da su na oba mesta bile postavljene podjednako dobro snabdevene i ukrašene trpeze. Pošto ne vide razliku čovek bez razmišljanja uđe u pakao. Ali kad priđe trpezi odasvud nagrnuše ljudi. Poče jagma, tuča i otimanje, trpeza se prevrnu, sve se prosu i izgazi i svi ostaše gladni i još u tuči izbijeni. Čovek se pokaja sto uđe u pakao, pa se izvuče van i zamoli sv. Petra da ga premesti u raj, što sv. Petar i učini. Ušavši u raj čovek ponovo krenu ka trpezi, ali ga sv. Petar zaustavi i zaveza mu daščice po dužini ruku, tako da ih nije mogao savijati u laktovima. Kad čovek posle toga priđe trpezi i uze hranu, ustanovi da sa onako zavezanim, ispruženim i ukrućenim rukama nije bio u stanju da je prinese ustima. Osvrnuvši se oko sebe s namerom da potraži sv. Petra da ga upita za objašnjenje, ugleda opet mnoštvo ljudi koje se približavalo trpezi. Ali za razliku od onih iz pakla, svi su imali povezane, ispružene i ukrućene ruke kao i on. Šta se dalje zbilo nije teško prosuditi. Ljudi su prišli trpezama, ali pošto niko nije mogao samoga sebe da hrani i sebi da ugađa, počeli su pažljivo jedni druge da hrane i jedni drugima da ugađaju, tako da je obed prošao u najboljem redu. Svi su na kraju bili siti, zadovoljni i veseli, a hrane je jos i ostalo."

Glavni zaključak koji iz ove priče može da se izvede, je taj, da je princip jedinstva, uzajamnog pomaganja i ljubavi, nužnost, zato što opstanak svakog subjekta kao elementa sistema zavisi od opstanka cele zajednice. Ako zajednica strada iz razloga što je članovi svojim neradom i međusobnim obračunima ruše, stradaće i svaki član zajednice zbog čega svaki ćlan brinući se za svoj opstanak, mora prvenstveno da se brine za opstanak zajednice, tj. za opstanak svih drugih članova u njoj.